Fajrunt
edicija:glupost i kamen
Večeras u kauflandu pred devet sati stojim na blagajni,glas sa razglasa govori kako se približava kraj radnog vremena i da se kupci mole da privedu kupovinu kraju.
Gledam blagajnicu i kažem : boli me briga.
Zašto upita?
Boli me briga za kraj radnog vremena ,sad ću se vratit u trgovinu i kupovat do zore ,da vidim tko će me istjerati.
Gleda me čudno.Ne gledaj me tako seko ,kad ja u 01 poslije ponoći u kafiću viknem „FAJRUNT“ samo što ne dobijem flašu u glavu od ovih istih što me sad pozivaju da kupovinu privedem kraju.
A komentari koje dobijem na objavu zatvaranja su:
Daj ne zajebaji.
Nismo još popili.
Kud se žuriš.
Jel te žena ne pusti dulje.
Daj još jednu putnu.
I to su blagi komentari kaki su bili poslije rata, i to ovi:
Da ja ne bi bombom otvorio vrata?
Imam kalaš u auto.
Šta će ostat od kafa ako nas probaš isterati.
Daj bar još jednu putnu pa idemo.
I tako nakon petnajste putne runde, ujutro u pet sati uspijevam otjerati i njih i policiju sa objašnjenjem da se otvorila autobusna,da mi ih je pun kufer,da ih volim ali moram i ja ići spavati.
Pol šest dolazim kući ,žena se budi ,i pita jesam li zaboravio gdje je kuća i onda konstatira:pa da za te svoje indijance uvijek imaš vremena a kad ćemo mi doći na red.
Odoh si ja opet pucat u koljeno.
