Beskrajni dan
Ustajem,ne otvaram oči,polako teturam i sve radim napamet,udaram o stol i tek tada otvaram oči .Oko mene sve nepoznato,izlazim na balkon.Kakav jebeni balkon? Ja nemam balkon !
Pogledam dole ,debeli mačak lagano žvače neku hranu dok se čuko sprema da skoči na njega.Okrećem se ne želivši to gledat odem skuhat kavu.Vračam se nazad do balkona dok me miris kave lagano budi i opet pokušavam otvoriti oči ,pogledam ,mačak i dalje žvače,čuko je ostao i dalje u skoku ,prednje šape odignute sa zemlje zadnje se još nisu stigle odvojiti.Ne mogu da vjerujem ,sve je usporeno,navire sto pitanja .Jesam li to upao u zonu sumraka ili beskrajni dan. As ti gospe pseto glupo oš ostavit beštiju na miru da jede!Pogledam dole čuko i dalje ukočen samo mi se čini da su mu noge malo bliže tlu.Dobro jutro,rekoh. Jutro ! Odgovora ,vraga može biti dobro još ni deset sati nije, vama fureštima je normalno ustajati rano.Šutim popijem malo kave ,zadovoljan, kava me razveseljava, nasmijem se i sjetih. Noćas smo došli,he he , sveta zemlja Dalmacija u ovo doba tu ni trava ne raste.
